Da bismo uporedili dva teksta, nije potrebno da ih pregledamo u celini, beležeći sve različite fragmente. Nedostaje reč ili slovo, zamena karaktera, nedostaje rečenica ili pasus – sve ovo se automatski pronalazi pomoću naše usluge.
Ističe nedoslednosti između prvog i drugog teksta tako da možete da ih uporedite bez dužeg pregleda.
Istorija pisanja
Razvoj civilizacija se ne može zamisliti bez pisanja, jer se uz njegovu pomoć znanje prenosilo s generacije na generaciju, čak i uprkos ratovima i prirodnim katastrofama.
Prva slova, u nama poznatom obliku, pojavila su se pre više od 5000 godina. To su bili piktogrami (grafičke slike simbola) koje su stari Egipćani i Sumerani nanosili na kamen, glinene ploče, drvo i tkaninu. Ako je u početku svaki piktogram označavao određeni objekat (čovek, drvo, ptica, sunce), kasnije su Egipćani promenili slovo, dodeljujući svakom znaku sopstveni zvuk. Ovo je bio početak hijeroglifskog pisanja, koje je nastalo oko 3100. godine pre nove ere.
U isto vreme, pisanje se razvilo u azijskim zemljama: Kini, Japanu i Koreji. Prvi hijeroglifi pronađeni na teritoriji ovih zemalja datiraju iz 1700. godine pre nove ere. Uz njihovu pomoć izraženi su i pojedinačni zvuci/reči i trodimenzionalne slike/osećaji. Nije iznenađujuće što se ovakvim pristupom ista drevna kineska azbuka sastojala od nekoliko hiljada znakova, a samo su intelektualni slojevi društva mogli da ih pamte (i pravilno koriste). Za obične ljude, pismo je dugo ostalo nedostupno.
Ako govorimo o prvom alfabetu u istoriji, u modernom smislu te reči, onda je ono nastalo oko 1700. godine pre nove ere na Bliskom istoku. Sadržao je 30 simbola, od kojih je svakom dodeljen svoj jedinstveni zvuk. Reči su formirane od simbola, a rečenice formirane od reči, što se suštinski razlikovalo od azijskog pisanja tih godina.
Istorija štampanja
Vekovima su piktogrami, hijeroglifi, a zatim i slova nanošeni na površinu ručno: mehanički (na kamenu/glini), kao i mastilom i drugim pigmentima za bojenje (na papirusu/papiru). Počeli su da ih štampaju mnogo kasnije - već u našoj eri.
Prvim štampanim tekstom se zvanično smatra korejska rasprava iz 704-751. godine nove ere. A 953-993. u Kini je izumljeno štampanje - industrijska proizvodnja knjiga pomoću drvoreza. Štaviše, čuvena ksilografska kopija „Dijamantske sutra” štampana je u Kini mnogo ranije – 868. godine, ali ne industrijskim putem, već ručno.
Na Zapadu je proizvodnja štampanih materijala počela mnogo kasnije - od 1425. godine. Tokom ovog perioda, papir je postao dostupan masama: korišćen je za pravljenje verskih otisaka, karata za igranje, a kasnije i punopravnih knjiga.
Godine 1445. Johanes Gutenberg je formalizovao pronalazak štampe standardizujući znakove (slova) koja su štampana na metalnim pločama i čuvana u odvojenim ćelijama. Mastilo je na njih nanošeno ručno, nakon čega su rađeni otisci na papiru: prvo jedno po jedno slovo, a zatim kombinovanim pločama koje čine cele reči i fraze. S obzirom na duboku religioznost srednjovekovne Evrope, prvi štampani tekstovi su, očekivano, bili Biblija i Psaltir.
U početku je tipografija rađena ručno i zahtevala je mnogo mukotrpnog rada. Mastilo nije izbrisano sa papira, a čak i jedna napravljena greška zahtevala je dupli list teksta da se ponovo štampa. U izvesnoj meri, proces je bilo moguće pojednostaviti i automatizovati tek u 17. veku. Holandski štampari su počeli da koriste drvene štamparske ploče na kojima su bila urezana podignuta slova. Nakon toga, na slova je nanošena tečna boja, na njih je naslonjen papir i trljan mekim četkama. Ova tehnologija je bila rasprostranjena i na Zapadu i na Istoku, a korišćena je u Kini do 20. veka.
Otisak tekstova o bakru, predložen u 17. veku, nije zaživeo zbog svoje složenosti i visoke cene. Papir je ostao glavni materijal za štampane proizvode. Da ne bi prelili svaku reč posebno, štampari su pravili metalne pečate sa podignutim slovima, od kojih nisu formirane posebne reči/fraze, već cele stranice teksta. Ostalo je samo da ih prekrijete bojom i pričvrstite na papir. Ovo je u velikoj meri ubrzalo proces i učinilo da knjige nisu komadne, već masovni industrijski proizvodi.
Ali bilo je i izuzetnih književnih dela koja su dospela u masovnu štampu mnogo ranije – još u 15. veku. Reč je o verskim tekstovima, uključujući Bibliju od 42 reda, koja je počela da se replicira pomoću prvih štamparskih mašina još 1466-1481. Na listi zemalja koje su postale pioniri u ovom pravcu nalaze se Holandija, Francuska, Engleska i Poljska. Do 19. veka štamparske mašine su instalirane u svim regionima sveta, zamenjujući rukom pisanu i blok štampanje.
Razvojom digitalnih tehnologija, štampanje tekstova je postalo uobičajeno i široko dostupno. Dakle, posedujući personalni računar i štampač, danas svako može da odštampa tekst: tipografski kvalitetno iu najkraćem mogućem roku. Glavna stvar je da unapred pripremite tekst u digitalnom obliku, uredite ga i otklonite sve greške.
Moguće je ručno uporediti dva dokumenta, ali to oduzima mnogo vremena i uvek uključuje rizik od propusta. Naša usluga ne pravi greške i radi veoma brzo - dobijate trenutni i 100% rezultat. Upoređeni dokumenti se ne čuvaju nigde, što garantuje poverljivost informacija.
